Додатне активности за децу

Можда ћете ускоро стати пред питањем, да ли да упишете дете на неке додатне активности?

Понуда је широка и обухвата све млађу децу. Језици, спортић, балет, роботика… Да ли је то стварно потребно да се наша деца правилно развијају?

Наравно, сви који нуде такве активности и шарени флајери који нас спопадају на свим дечијим манифестацијама, убеђују да без тога не може. Морамо да развијамо њихова интересовања, да дамо прилику да пробају разне ствари, да пружимо шансу да се развијају у разним правцима. Да ли је то стварно тако?

Мислим да додатне активности нису неопходне за правилан развој деце, а шта више понекад могу и да ометају тај развој. Да ли су заиста часови енглеског потребни деци која још не говоре матерњи језик (изузетак су двојезична деца) или која су тек кренула у вртић?

Деци у вртићком узрасту највише треба времена за слободну игру са другом децом. Тада у току такве слободне и спонтане игре деца највише уче. Зато што природно бирају то за шта имају сензорни период. Значи, ако се по стоти пут дете игра исте игре, значи баш у том моменту нешто учи. Стварно је тако.

За време вртића, дете би требало да трчи, скаче, игра се коцкама. Ипак изгледа да данашњи родитељи помало и захтевају од на пример приватних вртића. Целу лепезу додатних активности. А док деца у току дана прођу кроз све додатне активности, ужеле се свог слободног времена. Да ли сматрамо ипак слободну игру за губљење времена? За нашто безвредно? Писала сам о томе ОВДЕ.

Морам да кажем да сам се изненадила кад сам сазнала да ће ћерка од 3. године имати у вртићу енглески. А са 4 енглески и немачки. Десило се да сам скроз заборавила да она иде на те активности у оквиру вртића, све док није почела да пева на немачком или да прича како се каже на немачком око, нос и гуза . Језици и јесу у домену њеног интересовања, јер од како је напунила 4 године поносна је на то да говори два језика.

Иначе вртић је нудио и додатно ликовно и музичко, за шта се нисмо одлучили.  Ту је после пар месеци настао проблем, јер ипак деца виде да другари иду на неке активности а они не. Срећом, ћерка често у то време  спава. Ипак је скоро почела да спомиње да би желела да учествује у ликовним радионицама.

У вртићу свашта нешто додатно, а шта после?

Е сад има и активности ван вртића. Као што сам рекла, понуда је широка. Фудбал, гимнастика, балет, џезбалет, роботика, музичко, ликовно, хор, програмирање, фолклор, аикидо, теквондо, математика, шах, глума, фолклор… Немојте да се изгубите у тој понуди.

Читала сам интересантан текст и причала на ту тему са господином татом, који је изгледа присталица те теорије, да талентован човек, талентовано дете развија своја интересовања захваљујући унутрашњој мотивацији и да ће се пробити без обзира на околину. Чак деца која немају лак приступ развоју конкретних способности долазе до још већег успеха. Тако да ако вам је дете талентовано, нећете погрешити ако га не упишете на часове.

У септембру прошле године ћерку сам уписала уз њену сагласност на пар часова балета. Све се одвијало у Варшави и циљ није био сам балет већ њен контакт са вршњацима који говоре пољски језик. Баш тад је дошло до њеног преламања у говору на пољском, који коначно схватила као свој други језик и проговорила је лепо и опуштено.

Свакако, одлука о томе да настави са балетом у Новом Саду била је њена. Решили смо да је упишемо на класичан балет у један камерални студио са традицијом старом скоро 25 година. Уз консултацију са педијатром која је закључила да је то одлична идеја због њених зглобова, само под условом да је у питању класичан балет. Купиле смо дрес, балетанке и чарапице.

Шта се онда десило? После првог таласа ентузијазма и еуфорије стигла је зима, кратки дани, хладноћа, мрак и умор, јер баш тад није хтела да спава у вртићу.

Вежбе, испоставило се, да нису ни мало наивне из њене перспективе. Била је уморна, нервозна и тад сам се покајала да сам је уписала на балет са само 4 године. Ипак ни она, ни ми нисмо одустали и дочекали смо пролеће, дужи дан и коначно увежбане ногице и мишиће. Заокружили смо 8,5 месеци балета и једва смо дочекали завршну представу. Сада је  испред нас 2 месеца одмора. Да ли ће девојчица желети да настави да иде на балет? Не знам, видећемо.

За тих неколико месеци видела сам свашта пред час балета, у току и после. Деца плачу, уморна су, незаинтересована или хиперактивна, све у складу са тренутним расположењем и њиховим развојем.

С обзиром да је њено интересовање за вежбање балета прешло у интересовање за гледање балета у позоришту*, мислим да се полако рађа нека љубав ка томе. Али шта све може да се деси за 2 месеца у глави једне девојчице од 4,5 године? Ко то зна.

А зашто кажем да једва смо дочекали завршну представу?

Свака таква активност ван вртића је једна обавеза за нас и за дете. Бар 2 пута недељно у одређено време морате да се појавите на конкретном месту. Да ли је стварно 3, 4 чак и 5 годишњем детету потребна таква додатна обавеза?

Десило се у једном периоду да ако желимо да се видимо са другарицама, да се баш то, играју слободно једна код друге, морамо да ускладимо, ко кад и где иде на какве часове. Испало је да би се све четири виделе, могу да то ураде једино средом и то само ако одговара и родитељима. Мислим баш без везе за мале 4 годишњаке.

Нажалост у данашње време деца уместо да се спонтано сусрећу на игралиштима они иду на 2-3 различита спортића и друге развојне активности. Слабо имају места за праву дечију игру без надгледања од стране одраслих. Претерано озбиљно приступамо сваком дететовом интересовању. Воли да игра фудбал, ајде треба му тренер. Да, можда и треба али можда не баш са 3 године?

Зато иако смо пуни лепих утисака и суза после првог великог наступа, радујемо се распусту. Да би моје 4,5 годишње дете имало више драгоценог времена за дружење, више времена да проводи са нама. Јесте до душе да време док пешачимо на час користимо за разговор, сабирање утисака из дана у вртићу, упознајемо град, тако и да то време на неки начин користимо заједно.

Шта нам је још дао балет? Дружење са вршњацима, постала је отворенија према новој деци, мало и дисциплине, културе и наравно физичка активност. Много тога позитивног потекло је из нашег балета.

Али ви пре него што упишете дете на неку активност ван вртића:

погледајте да ли ћете моћи да одржите равнотежу, колико времена ће дете провести без вас, колико у вртићи + на додатним часовима. На то све додајте пут. Да ли је стварно 3-4 годишњем детету потребно да толико времена не проводи са родитељима? Или ипак боље искористити то време заједно?

Слушајте децу, пажљиво бирајте место на ком ће потрошити своје време. Немојте уписивати дете на неки спорт само зато што друга деца иду. Тако да као и увек, здрав разум, праћење детета и равнотежа.

*Ако будете у прилици, топло препоручујем балет у извођењу Српског народног позоришта: Крцко Орашчић, Успавана Лешпотица, Пинокио.