Дечија игра

Сваки дан проведен са ћерком подстиче ме на размишљање о мени и води ка раду на себи. Нажалост, дешава се да пре него што дођем до момента кад схватим на чему треба да порадим, долази до момента неразумевања мог детета.

Дешава се да сам уморна, престимулисана целим даном (или још претходним даном, недељом…) улазим у собу у којој се игра ћерка, посматрам је, слушам шта прича. У тим моментима деси се да после пар минута закључујем да је игра иритантна или без везе. Али ипак, да ли је стварно без везе? Дечија игра је много разноврсна и ипак неопходна за правилан развој детета.

Тематска игра нам се понекад чини банална, а то баш кроз те на први поглед једноставне радње дете учи. Дешава се да ми као родитељи не поштујемо дететов избор јер нека забава изгледа за нас као да није довољно едукативна или вредна. Треба да схватимо да деца најбоље знају шта им тренутно треба за развој. Игра коју дете само смисли, често даје више позитивних резултата него то што ми понудимо уз конкретна упутства.

Та слобода утиче на развој маште и способност планирања. Учи размишљање ван шема – значи то што се све чешће цени у данашњем свету. Спонтана, слободна, тематска игра позитивно утиче на друштвени развој, а игра улога припрема за ситуације са којима се дете сусреће или тек треба да се сретне. Кроз такву игру дете може да још једном сагледа, доживи, реши неки проблем.

Играчке причају, добијају нове улоге, зека је беба, а дрвени ормар за лутке је телефон –  ово је могуће само у дечијој игри.

Приметила сам неколико ствари у вези такве игре код наше девојчице:

Ако нас не позове у игру, не треба да се мешамо, питамо, да добацујемо, коментаришемо, да се сами укључујемо.

Ипак ако нас позове, ми смо учесници а не водитељи. Пратимо упутства.

Уз такве игре увек у пару иде неред који би било поштено да распремамо заједно. Никако само дете нити сами родитељи. Неке ствари вреди оставити нераспремљене чак и неколико дана.

Ако уочимо да дете кроз игру прерађује неки проблем, на пример из вртића, после разговарамо о томе. Јер баш кроз игру дете ће нам испричати све.

Радим на томе да не оцењујем њену игру, иако понекад из мог угла је досадна. Јер дечија игра никад није безвредна.

Ценим да ћерка има толико богату машту, пребогати речник. Зна да пева и у истом моменту измишља текст песме, њене игре са луткама, фигурицама, знају да трају сатима и сваки пут су другачије. Она је мама, она је добра вила, она је Бела, Она је докторица, Она је маца, Она је све шта пожели, Она је моја глумица.

Dodaj komentarz jako pierwszy