Божић-Нова година-Божић

DSC07282

Сваке године кад нисам у погућности да отпутујем крајем децембра у Пољску, на неки симболичан начин волим да обележим и католички Божић док сам далеко од породице. После убрзо стиже Нова Година, па православни Божић и још Православна Нова година. Тек после оне Православне Нове године закључили смо празничне активности.

  • Направиле смо малу мануфактуру честитака које сам слала родитељима, баки, тетки, пријатељицама. Касијин задатак је био да да отисак свог длана, а мој да од трагова њених прстију направим снешке белиће. Врло једноставна идеја за честитку. У плану сам имала више честитки да остану за пријатеље из Србије, али Касија је решила да доста је било печата на папиру па кренула је по оделу и врату… Први пут намазала сам јој длан темпер бојом па мало сам се плашила алергије, мада све је било ок. Док смо са 2,5 месеца правили отиске стопала и шака користила сам сок од цвекле. Ипак је безбедније.
  • После медењака са животињама правиле смо и медењаке јелке, звездице, анђела, оставила сам рупице да би могла да је окачим на јелку…
  • Јелка. Волим да имам у том периоду у кући јелку, живу, са бусеном. Нажалост у Ваљеву нисам могла да је купим, јер чисто није их ни било. Било ми је јако криво да нисам могла 24 децембра да окитим јелку, да почне да мирише, ствара пријатну атмосферу. Зато прво одштампала сам огромну јелку бојанку са фантастичног сајта #mrprintables Залепила сам је уместо уобичајног папира за цртање, који увек имамо залепљен на једном крилу од ормара. Шарали смо је сви до краја јануара!
  • Другу јелку направила сам спонтано од металних мердевина које су стајале у стану. Набацила сам ланац, лампице, горе ставила сам венац, шишарке напрскала сам вештачким снегом, у средину ставила црвену свећу и ето нам модерне јелке. Чак и деда мраз успео је да остави поклоне испод те чедесне металне јелке. Поклони иако не најбитнији, симболично су се нашли, па је Касија добила новог дрвеног другара. Куцу која још нема име, премекану сову и зимску хаљину, све по пропису нешто практично али и нешто за игру.
  • Касија је добила још један изузетно леп и јединствен поклон. Јастучницу са њеним именом, украшену новогодишњим детаљима. Пуно се захваљујемо још једном Винкином везу. Мислим да је оваква јастучница одлична идеја за поклон, украси дечију собу а касније остане за успомену. Ако желите да видите више дивних ручно везених јастучница завирите на њихову фб страницу.
  • Трећу јелку купили смо тек 31 децембра. Живу, миришљаву, зелену. У последњем моменту употпунили смо зимску атмосферу.
  • Пошто дуго нисам могла да осетим мирис јелки у кући, ту празничну атмосферу привукла сам мирисом медењака и каранфилића забодених у поморанџу. Исти такав украс правила сам кући од кад само могу да се сетим.
  • Слушале смо и модерно издање традиционалних пољских коледа, ако сте бар мало знатижељни погледајте овај снимак
  • Направила сма за Кас зимску снежну куглу. Тегла, фигурица коња, вештачки снег (који није добра идеја јер се топи) шљокице, вода и глицерин.
  • У међувремену, пао је снег што је употпунио атмосферу краја године, прву шетњу у колицима Кас поднела је стоички, ћутала је и разгледала. Следећег дана шетња је била право лудило до те мере да није хтела да се врати у колица. Пипкање снега,гажење по снегу, улажење у тај најдубљи (бар смо тестирале чизме да ли пропуштају воду – не пропуштају) Додам још само да у тој шетњи биле смо усамљене јер при температури -7 нисмо среле ниједно дете, млађе, старије, ниједно. Тачно 1 јануара лепо смо се спаковали у кола па отпутовали на пар сати на дивчибаре да покажемо Кас праву ски атмосферу. Снег, мраз и гомиле санкајуће деце. Права зима.
  • Православни Божић провели смо на селу, па смо имале прилику да обновимо знање из теме животиње са села, гледале смо краве, свиње, кокошке, мачиће уживо. Чак смо мазиле пилиће.
  • Све остало било је по пропису, паљење бадњака испред цркве и у кући, пијукање и сензорни доживљај пипкања сена и све остало. Кас се показала као љубитељ овчетине што је за дете које слабо једе месо велики помак. Лепа, топла, породична атмосфера и радост дружења са тетком, бабом и дедом. Ту недостају слике јер мама није понела пуњач за фото апарат 🙁

 

Dodaj komentarz jako pierwszy