Пол, род и розе хулахопке

Напомена #1: Овај текст почела сам да пишем 16. јануара 2015. године па сам га напустила јер оладила сам са темом. Ипак, вратићу се на тему јер тема се вратила мени. Пол у схватању моје ћерке одређује кратка коса, одређује боја одеће, а не дај боже играчка коју држи у руци. Није битно да има шналу у коси, розе-сиве ципелице, сатенску машну око струка, торбицу… Не, она је дечак јер има … жути прслук.

Напомена #2: Овај текст читамо жмурећи на једно око, као што ја жмурим сваки дан кад излазим са дететом у шетњу.

Дечак? Девојчица?

Питање које од почетка чујем сваки боговетни дан. Могу да разумем док је дете беба да је тешко некоме са стране да увек препозна пол детета, па пита. Није то погрешно, лоше или непријатно. Мало смара, али особа која пита не зна да пре ње истог дана питало је још 5 особа.

Мало је чудно кад се питања о полу детета настављају и кад дете лепо седи у колицима, није више зима, скинули смо комбинезоне, капе и јакне и показујемо свету дете какво је од главе до пете. Још могу да разумем да неко није сигуран јер сам обукла ћерку у црвене панталоне и плаву мајцу са црвеним вишњама препуним шљокица да личи на дечака јер има крату косу. ОК. Али није ми јасно да 99% људи до дан данас обраћа се мојој ћерци: какав леп дечак, види бату, реци бати па па.

Да ли је друштво толико џендер оријентисано, родне студије су толико општа ствар и питање рода у култури је нешто толико обично да раздвајамо пол и род без проблема? Значи да су људи толико отворених умова да разумеју да моја ћерка у розикасто-љубичастој туникици може да буде бата и да не мора да буде сека? Било би супер. Ретко кад облачим ћерку у типичну розе боју, ретко шта на њој сија и бљешти. Носи све боје, од црвене, љубичасте, зелене, жуте до беле, црне, сиве и браон и да, да плаве.

Нисам присталица одређивања пола детета по бојама, томе да ли носи панталоне, игра се луткама или аутићима. Јер то нема везе са полом. Али може да има везе са родом. Култура намеће девојчицама розе боју, а дечацима плаву. Од малих ногу одређују се улоге у друштву, ти мали играј се аутићима а лутке не пипај, за малу даму чоколада у розе папиру а за бату у плавом. Значи ипак не толико џендер.

И у том друштву које ипак следи  плаво-розикасти пут, моја ћерка у љубичастом капуту и хеланкама украшеним срцима је бата. Некако сваки дан доживљавам ту дисонанцу. И збуним се. Нисам више сигурна да ли сам то ја толико ограничена и затвореног ума да се буним унутра кад моју девојчицу зову бата. Сада се више и не буним, објашњавам да није дечак само девојчица и има кратку косу (моје дете има косу и не знам што сви кажу: ммм па да нема косе…).

Буним се само кад ми по стоти пут кажу: о па треба да се ставе минђуше и то што пре док је мала.

И тако у круг. Ко је овде луд?

Ево пар наших свакодневник слика на којима се јасно види да је моја ћерка прави бата.

Пре пар месеци прочитала сам текст једне маме из Пољске на сличну тему, па ћу вам превести уз њену сагласност део њеног текста јер јако ми се свиђа како је она то лепо сложила.  Оригинални текст ОВДЕ

Довољно је било само неколио десетина година да би плаву боју предвиђену за девојчице, а која је симболизовала нежност и повезана је била са бојом приписаном симболици Марије мајке божије, замени са розе бојом, која је до сад приписана била дечацима (као дериват црвена, боје ватре, рата и снаге). А цела та подела почела је почетком ХХ века, после векова стандардног облачења деце у хаљинице беле боје.

(…)

 

4 Komentarzy

  • јун 4, 2017

    cy3a

    Како је лепа ова девојчица на сликама 🙂
    Сви који кажу да је дечак су… Допуни сама…

  • јун 4, 2017

    annakasija

    Људи су чудо, имам сада бебаћа дечака и опет иста прича само што је он сада девојчица ха ха можда због бордо колица? 🙂

  • јун 18, 2017

    Marija

    To je zbog kose,tj.nedostatak iste 🙂 Stariju su čak dugo oslovljavali sa beba u parku (npr.ne kažu pazi na seku/batu,nego pazi na bebu)
    Nije ni do boja -jednostavno ljudi ne gledaju,ne vrede minđuše ni roze stvari sve dok nema kosu do ramena.Onda možeš kompletno da je obučeš u plavo i biće opet žensko 😀

  • јун 18, 2017

    annakasija

    Па да, а шта ћемо са чупавим бебама дечацима? Око мене скоро сваки дечак роди се са чупавом црном косом 🙂
    Ма овај текст писала сам давно и сада већ имамо и косу и све по пропису осим минђуша 🙂
    Али да буде интересантније сада друго дете, дечак има мало светле косице и сада обрнута ситуација, сада је он девојчица… ех 🙂