Обожавам лето, сунце, летње хаљине, јапанке, хладне напитке, дуге дане и не смета ми врућина. Од почетка овог лета знала сам да неће бити овакво какво смо желели, заједнички одлазак за Варшаву до последњег тренута смо одлагали, па смо се понадали септембарском одласку на море… И ето одједном запослим се ја у другом граду. Тако да је наше лето било испресецано кратким излетима, поподневним одласцима у природу, господин тата заузет вечито, дани пролазе брзо а још брже долази јесен препуна промена за 180 степени. Ипак, кад сумирам ово лето, иако нисмо отишли на заједничко летовање а живот нас је држао у напетом стању, ово лето је било сасвим лепо.
Пар пута смо посетили Дивчибаре, обишли смо неколио пута наш Нови Сад и друге градове. Истраживали смо реку Градац са свих страна, ноћили у шатору, седели поред ватре, стигли до извора реке, на понеко брдо и врх. Боравили у селу, посматрали животиње, биљке и дисали свеж ваздух. Прали смо руке, ноге и гузе у рекама. Скупљали каменчиће, цвеће и гранчице. Кували чорбе од шишарки, бацали камење у реку, правили куле од песка. Остајали смо до касно напољу, вечерали смо по мраку. Јурили смо свитце. Јели смо сладолед домаћи а понекад и онај у корнету. Јели лубенице, брескве, трешње, малине, боровнице и крушке. Видели смо вашар, позоришну представу, пола филма на платну. Јели по ресторанима (ко кува по највећој врућини) и кафићима. Учествовали у трци беба, дружили се са малим и великим другарима. Летеле смо авионом до Варшаве и тамо виделе и радиле свашта нешто. Ово је било уморно али лепо лето.
