6,5 месеци
Написано 14. јула 2015. године у Ваљеву.
Од кад сам остала у другом стању, па до сада приметила сам да причање, писање о лепој страни родитељства није у моди. Показивање позитивне слике родитељства није добро прихваћено у друштву. Више бодова добићете ако се затрпате у негативи.
Не верујем да неко реалан може да мисли да се после доласка бебе у породицу ништа неће променити, да ће увек цветати руже. Није лако бити родитељ, није лако од једном прилагодити се новој ситуацији. Али за бога, јер морамо на сваком кораку подстицати ту тежу страну родитељства? Стварно морамо будућим родитељима да убацујемо у главе пуне кофе страха?
16 дана мама
Уууу кад дође беба нећеш се више наспавати. Плакаће ноћу, плакаће дању. Тражиће да једе, да се промени пелена, да се мази, носи. Имаће грчеве, температуре, запушен нос, осип, упалу увета и ко зна шта још. Нећеш имати времена за себе. Мрачна страна доласка детета. Стварно? О томе теба да се на сваком кораку прича будућим родитељима, пријатељима и комшиницама?
Приметила сам да људи имају огромну потребу да пишу о тим мукама које доживљају са децом, а те лепе тренутке чувају за себе. Зашто? Зар вам није доста да неке проблеме доживљавате у оквиру четири зида па још пребацујете све то на друге? Са друге стране да ли стварно волите да читате о томе како је другима тешко, а у ствари исто им је као и вама? Па то се зна. Лично текстове о мукама избегавам.
Видите људи имам дете, треба да знате колико ми је тешко. Напиши како је то све напорно, па се сви сјате да тапшу по раменима и кажу, знам, знам и мени је тако. Браво, свака част, коначно неко је написао истину!
А шта ако пишеш о тој лепој страни? Твоје дете није имало грчева? Спава целу ноћ? И даље летовање зовеш одмором? А нееее лажеш, измишљаш, заслађујеш слику свог родитељства! Ало бре имаш дете не може да ти буде лепо. А ако ти је лепо, ћути ту и немој да нам квариш истинску слику родитељства.
Стварно разумем да понекад човек мора да се испразни, да подели са другима своја осећања и муке. Да се посаветује или чисто има потребу да га неко саслуша. Све је то у реду, али то не би смело да улази у рутину и да постане стандард.
Ово модно откривање истине о родитељству, скидање завеса иза којих мајке ћуте и трпе је помало претерано. Мало умерености и више позитивне селекције. Немојте да дозволите да тешко расположење доминира у родитељским разговорима. Потрудите се да налазите више лепих страна у животу са децом, нешто више од баналних изјава: али и тако деца су нешто најбоље шта ми се десило.
Покажите да стварно може да се ужива у том лепом периоду у животу. Пропустићете многе прилике да уживате, престаћете да примећујете лепоту, а у сећању остаће вам само гомила мрака и сећања на све те неиспаване ноћи.
Моје мајчинство је стварно савршено, са свим тим раним устајањем, са тим хоћу ово, хоћу оно, са понеком сузом мог детета, са тим непоједеним ручком, са 24 часовном одговорношћу за друго биће, са просутом кафом, прљавом одећом и свим емоцијама које доживљавамо. Пишем, читам, гледам филмове, шетам, спонтано путујем ближе и даље, кувам, распремам, делим време са другима, налазим врло мало тишине за себе.
cy3a
Слажем се са тобом – „дајте људи мало позитиве, живот је довољно тежак, уживамо и у најмањим лепим ситницама“. Треба понекад избацити из себе и тескобу, страх, понеко мрачно осећање, али мислим да је важно да већину времена будемо позитивни 🙂
Сладак ти је бебац на овим сликама види се да сте срећни. Уживајте и останите увек таквби. Љубимо вас :-*
Kriminal Koka
Senzacionalizam je IN. Odavno mi je zapalo za oko da negativne emocije privlace ljudsku paznju, kao i negativni naslovi – takvi su nam novinski clanci, forumi, grupe i blogovi, iako kad sumiram nisam nista vredno paznje procitala.
Pa vezbam suzdrzavanje, kao od bofl jela i pica – tako i od bofl foruma, grupa i blogova, i fokusiram se iskljucivo na nas cetvoro. Znas vec, kao u osnovnoj skoli, ako ignorises nasilnika on odustane, pa se nadam i da cu ili razviti slepu tacku za njih ili da ce nestati.
Samo vi nastavite lepo i pozitivno kao i do sada. Mislim da je pokazati primer najbolji lek za sve.
Biljana
Kada sam ostala trudna počela sam da čitam blogove o roditeljstvu, većinom strane. Ti blogovi su bili puni tekstova tipa kako je roditeljstvo lepo, kako su bebe čudesne, sa sve onim prelepim fotografijama. Mesecima kasnije, kada sam bila iscrpljena od nicanja zubića i povraćanja i menjala tek stavljenu pelenu videla sam da stvari nisu baš tako idealne kao što sam čitala…
Sve je to stvar kulture, čini mi se. Ovde je narod navikao da „kuka“ na sve i svašta… Uvek se veći značaj pridavao negativnim stvarima, nego onim malim pozitivnim koji ti učine lepim jutro, dan, godinu ili život. Nekome je teško da neguje i uči još neoblikovan um, a nekou tome uživa. Nekome je teško da kuva, čisti, pere i briše za drugima, a neko to radi bez prevelike presije. Po mom mišljenju, zavisi od toga koliko je ko sebičan.
Bebina mama
Ja sam od onih mama koje kukaju :). Nikad se ni na sta u zivotu nisam zalila, iako sam sve morala sama i sve uspevala. Ali, roditeljstvo mi je tesko palo. I tesko je.
Mene pa iritiraju „sve je super“ tekstovi. Kako moze da bude, kad nije? I kako mogu da znam kako je biti majka, pre nego sto to postanem?
Nisam od onih mama koje smatraju da je rodjenje deteta nesto najlepse na svetu. Lezala sam u bolovima, neispavana i nisam znala sta cu s bebom. Po mojim shvatanjima, to ne moze da bude najlepsi trenutak. Ni meseci posle.
Sada, kada beba ima 18 meseci sve je lepse i (malo) lakse. Skoro pa nemam na sta da se pozalim. Osim kada cujem da mame ne vode racuna o sebi i svojim zeljama i nemaju vremena da se posvete muzu i stvarima koje vole :).
Aleksandra
Odlicno!Jedva cekamo nove tekstove 🙂