Кућна радионица- традиције

Трећа тема у оквиру кућне радионице традиције. Свака кућа има своје традиције, да ли везане за неке празнике, неко годишње доба или неки одређени датум. Традиције наслеђујемо од родитеља, баба и деда али наравно можемо да их стварамо сами.

Једна од таквих старих-нових традиција коју желим да створим и убудуће одржим је адвентски календар као нека врста грађења породичних успомена, мотивације и подсетника на заједничко провођење времена, неко пријатно исчекивање празника. Календар у овом облику одговара ми више од кутијице чоколадица које се сећам из детињства. Ове године припремила сам више задатака него прошле јер и Кас је порасла и способна је за много више него прошле године.

Ово је наш други календар и мислим да нам је овај још бољи. Пре свега због добро смишљених задатака и мом приступу задацима. Ако их не урадимо данас, јер касно смо стигли кући или чисто нам се не ради – урадићемо други дан. Без напрезања. Мало сам у последње време прехлађена а на крају и болесна, а дете ипак после вртића уморно. Па кад седнемо нешто да радимо после 5 минута могу да проценим да ли вреди ићи даље или ипак пребацити занимацију на неки други дан.

Плашила сам се да ће ћерка без ентузијазма прихватати врећице које нису пуне, а мршаве са папирићем са исписаним задатком. Али ипак већина задатака је обрадовала а за неке подсећала ме је да још то треба да урадимо а нисмо. Неке задатке поделиле смо на 2 дана, неке помериле за недељу дана. Па шта.

Који су то били задаци?

Неколико је гласило: правимо украс за јелку. Јелкице од шишарки, штапића, правиле украс јелку од пластелина (које смо поклониле баби и тетки).

Правиле смо честитке – честитке правимо сваке године и не бих могла да замислим децембар без њиховог слања. Волим и ту лепу традицију која није више тако популарна.

Магнети, магнети од теста, украшавање, печење.

Један од задатака био је гледање зимског, новогодишњег цртаћа. Гледали смо Поларни експрес. Треба да знате да ми немамо кући телевизор. Нити гледамо цртаће сваки дан, деси се чак и да не погледамо ниједан цртани по 3 недеље. Немамо ту навику. Тако да гледање цртаћа, посебно тих дугометражних је као неки мини догађај, углавном уз кокице гледамо сви троје као у биоскопу.

Украшавале смо кућу налепницама за прозоре (неке имају већ 3 године).

Украшавале смо  чинију коју ће Кас да користи за воћкице, грицкалице и слично.

Пекле смо и украшавале медењаке. Ове године пошто сам болесна, украшавање је било у најлакшој могућој верзији.

Шетња по Дунавском парку одложена такоће због болести, десила се тек пре неки дан.

Као и прошле године, желели смо да дохрањујемо птичице. У плану је било амбицјозно прављење кућице која би нам служила наредних година, ипак моја болест и татин недостатак времена, није нам то омогућило тако да смо остале са једноставнијим решењем.

За мене кућа пред крај године без мириса каранфилића и наранџасте боје поморанџи и мандарина, није кућа. Тако да то воће мора да се налази у кући, да се конзумира у том периоду, а украшене поморанџе дају тај леп празнични, кућни мирис. Боцкамо поморанџе већ 3 годину.

И финале најлепше, купујемо јелку и украшавамо је заједно, украсима од прошле године, украсима из мог детињства и наравно украсима које смо припремиле пре 2-3 недеље. Слушамо уз то музику и спремни смо за 24 и 25 децембар.

Погледајте шта су припремиле остале учеснице радионице:

Novogodišnje čestitke za par minuta

Следећа тема је:

29 јануар – математика

Dodaj komentarz jako pierwszy