Шта читамо у последње време? Наша библиотека претрпана је књигама на пољском, тако да је господин тата почео да се жали да нема шта да чита а да то не буде нешто о принцезама. Сложила сам се да смо упали у зачарани круг принцеза и принчева које ћерка на таласу вртића обожава а нама је досадило. Да је мало извучемо из тог света, убацили смо пар скроз другачијих књига.
Књиге сам бирала на основи моје љубави према скандинавској литератури за децу. За мене, детињство без књига Астрид Линдгрен је непотпуно. Свет који представља у својим причама за данашњу децу може да делује нереално, зато је добро да се покаже млађој деци а не тек тамо 9-10 годишњацима како сугерише издавач. Тада може да буде касно и овај свет деловаће чак и досадно.
Јер где су још та деца која седе на дрвећу, беру трешње и једу их овако са гране? Где су та деца која се играју напољу, трче босонога и смишљају да је неки жбун њихов брод, а они су гусари. Ако деци у раном узрасту не покажемо да је такав свет пун авантура и фантазије онда га сигурно неће лако прихватити у трећем разреду основне школе.
Да се вратим на конкретне наслове: Астрид Линдгрен, Пипи Дуга Чарапа, Луцкаста Лота, Лота прави лом, Карлсон с крова поново лети и књиге Свена Нурдквиста Како се мали Финдус изгубио и цела серија о Петсону и Финдусу.
Књиге Астрид Линдгрен показују свет из перспективе детета, а њени ликови су у сваком тренутку своји и слободни. Интелигентан смисао за хумор, непоновљива атмосфера и показивање тога што је најлепше у детињству. То су одлике њених књига. Да ли сте знали да књиге о Пипи Дугој Чарапи издавачи нису хтели да издају? Најјача девојчица на свету, која крши сва правила света одраслих, морала је да прође цензуру саме ауторке да би могла да оде у свет. Линдгрен је написала Пипи за своју ћерку која је измислила њено име. Ћерка је била болесна а мама смишљала све луђе и луђе авантуре пегаве девојчице.
Затим Лота, луцкаста, твдоглава, мала девојчица са великим карактером, живи са мамом, татом, сестром, братом и прасенцетом Медом. Одличне, мале књиге које добро показују свет и проблеме 3,5-5 годишње, мале девојчице. Лепо је показана и улога родитеља који даје детету доста слободе да прикупља искуства и види последнице свог понашања без дугачког предавања, али је увек ту и спреман да помогне.
Гледали смо у шупи, око сена, свуда. Онда смо провирили иза штале, и замислите, тамо је стајала Лота, насред стајског ђубрива, иако је падала киша. Скроз-наскроз покисла. „Мала моја Дрекавице, зашто ту стојиш?“ – упитао ју је тата. Лота је заплакала и рекла:“Да порастем и да будем велика као Јонас и Мија-Марија.“ О, како је Лота детињаста!
Кад смо први пут читали Карлсона с крова, нисмо баш били сигурни да ли је за мало дете, да ли ће разумети. Али она се смејала нон стоп, било је забавно. Прича о малом човечуљку са проперелом на леђима остала је са нама. Карлсон ствара проблеме, прича приче и лаже, али мења живот најмлађег детета у породици у низ авантура и вероватно се баш то допада деци.
Мислим да књиге Астрид нису за све родитеље, али је сигурно да су за сву децу. Зато прелистајте књигу прво сами. У неким моментима су изражене културне разлике и разлике у приступу васпитања деце. И размислите да ли сте спремни на разна питања и разговор после Пипиних авантура и Лотиних несташлука. Зашто је хтела да слаже? – питала ме ћерка после Лотине незгоде са џемпером.
Књиге ове ауторке преведене на српски: Емил из Ленеберје, Нови несташлуци Емила из Ленеберје, Роња разбојничка кћи.
Серију књига о Чика Петсону и мачку Финдусу обилазила сам одавно и никако да пробам. Верујући да књига из Скандинавије не може да буде лоша, узела сам ону која говори за почетак како су се Финдус и Петсон упознали а потом се Финдус изгубио. Кроз књиге Свена Нурдквиста пратимо лагани живот на шведском селу, живот једног чиче и мачка али и кокошака, крава и малих бићенцета. Приче пуне хумора и авантура, написане овако да се одвијају ка кулминацијној тачки, ту се увек нешто искомпликује, ту је неки план. Лепи цртежи препуни детаља су саставни део књига. Обратите посебну пажњу на њих, а сваки пут ћете пронаћи нешто ново. Књиге Нурдквиста нам показују како у монотонији свакодневнице може да се пронађу ситне радости. Мачак Финдус помаже, и својом појавом чак тера чичу Петсона да се понаша нестандардно, не као стари чича већ помало као дете. Захваљујући томе, Петсон делује окружењу као да је луд. Препоручујем већ од 3,5 године, а пријаће и вама да их читате.
Прочитали смо: Како се мали Финдус изгубио, Торта од палачинки, Лов на лисицу.
Следеће на реду су: Петсон кампује и Јадни Петсон.
Čarapice
Sjajno, sjajno! Petsona i Findusa smo odavno upoznali, a sada si me baš „zagrejala“ ovim preporukama. Kako je prošao prelazak sa slikovnica na knjige sa manje ilustracija? Ja to sve odlažem, jer ne znam kako će prihvatiti.
annakasija
Хвала на коментару 🙂
Петсона и Финдуса волимо одавно али дозирамо полако.
Знаш шта ми смо рано кренули са књигама са мање илустрација, али тог типа књиге читамо само пред спавање,кад свакако је полу мрак. Сигурно пре годину дана, значи кад је Кас имала 3 године.
Пипи и Лота имају мало цртежа али таман толико да заголицају машту. Ако читамо сликовницу пред спавање ћеркица стално отвара очи, узима књигу и жели да гледа илустрације 🙂 па се разбуди хо хо.