Како припремити детет на долазак бебе?

Већ неко време размишљала сам о оваквом посту. Једино, чекала сам да прође неко време да могу да кажем да ли ће бар у почетку то што ћу Вам написати, стварно упалити. Пре неко време на сајту Мамино време објављен је текст мини интервију са мном у оквиру пројекта Храбре Маме. За опис родитељског изазова са којим сам се суочила одабрала сам баш тему из наслова, припреме детета на долазак бебе. У овом тексту проширићу мало тему.

Кад сам сазнала да сам други пут трудна, нисам чекала и одмах сам саопштила ћерци да у мамином стомаку расте сићушна беба. Пошто смо таман били у Варшави код мојих родитеља, пре поласка за Србију хтела сам да им саопштим вест лично. Тако да сам желела да ћерка зна пре њих, да се не изненади. Рекли смо каква је ствар она је рекла да ОК и нисмо нешто много форсирали ту тему из почетка.

Временом, кад сам почела да идем на контроле, ћерка је сама почела да запиткује. Битно је да пратимо дете и не форсирамо тему ако дете то не жели. Желела сам да помогнем ћерци да се што лакше прилагоди новој ситуацији. Како је мој стомак растао, тако је расло и  ћеркино интересовање за трудноћу. Пошто сам на почетку трудноће била невероватно поспана, нисам могла да дижем ћерку, морала сам да јој некако то објасним. Тако смо почеле да причамо да је беба у стомаку јако мала и још слаба па морамо да је чувамо и зато не могу да је дижем, али радо ћу је загрлити и помазити.

Искрено, мислим да ми је теже пало него њој, јер ја сам јако желела да је загрлим и узмем на руке, поготово кад је тужна. Њој је било довољно да сам чучнула и загрлила  је.

Често смо спонтано причале о томе ко у вртићу има брата или сестру, како то ја имам старијег брата а тата млађу сестру. Трудила сам се да одговорим што конкретније на свако њено питање везано за трудноћу. Када ће се родити беба? Зими, после Нове године. После маминог рођендана. А кад је зима? Зима долази после јесени, а на јесен је твој рођендан… тако смо учили и годишња доба 😉

Дошао је њен рођендан и од једног другара добила је лутку бебу. Од тад почело је њено појачано интересовање за ту врсту игре. После лутке бебе сви мањи плишаћи постали су бебе а пре свега мали меда и зека, које је стављала испод мајце и тако би она била трудна. У неком моменту хтела је да јој покажемо како ће беба изаћи… у нашем случају било је то толико лакше да она сама је рођена путем хитног царског реза, тако да сам знала да ће и друга беба доћи истим путем. Стало је на томе да ће доктор извадити бебу из стомака, ту је наступало посматрање ожиљка од првог порођаја, гледање фотографија из прве трудноће, па гледање слика кад је она била беба. Пред крај трудноће често је тражила да гледамо заједно слике из њеног бебећег периода.

Нисмо је водили на ултра звук до момента кад се задесило да није имала са киме да остане кући, тако да је чекала са нама преглед, негде у 7. месецу. Док смо чекали, моја докторка је позове унутра а моје иначе тада стидљиво дете послушно уђе у собу. Тад је гледала на монитору бебу, слушала све шта је докторка причала и била одушевљена да је и она као лекар. А и цела сцена изгледала је слично као у нашој књизи о доласку бебе.

Е кад смо већ код књига*(списак књига на крају текста), дуго сам тражила одговарајуће књиге на српском и испоставило се да нема неког великог избора. Плус пошто ми је ипак тема била посебно битна, одабрала сам три књиге на пољском. Тражила сам књиге које показују на различите начине како може да изгледа наша породица после доласка бебе, како ће се променити. Прва и наша главна књига која је на једноставан начин објашњавала ток трудноће, порођај и то шта следи, је у ствари француска књига у којој текст није ни толико битан, већ сличице које подстичу разговор и лакше приближавају тему детету. Друга коју смо често читале представља долазак бебе веома позитивно и радосно. И трећа која је била и јесте до данас једна од омиљених, приказује разне емоције али не увек баш позитивне. Прича о девојчици која добија млађег брата, која се из почетка радује доласку бебе, ипак брзо види да се све променило и да мама уместо да прави јутарњи какао за њу седи и доји бебу, да мора да сачека са читањем књиге увече јер мама и тата купају бебу, додатно беба плаче. На крају се девојчица суочава са ситуацијом и прихвата брата.

Књиге су нам помогле исто при припремању ствари и простора за бебу. Пошто делимо спаваћу собу са ћерком, морали смо да направимо простор за бебу. Са тиме се везало склапање њеног шатора на чије место треба да стане креветац. Причала сам о томе са ћерком повремено три месеца раније да би кад је дошло време заједно распремиле и склопиле шатор. Исто тако учествовала је у сређивању и припремању  бебеће одеће и убацивала њене старе играчке у машину да их оперемо за бебу. Припремила је и пра књижице које смо планирале да показујемо беби.

Мислим да је најбитније разговарати са дететом и представљати реалне слике доласка бебе. Не вреди да причамо како ће бити дивно и лепо. Причала сам јој да се неће на почетку играти са бебом, већ тек кад порасте (у глави 3 годишњака играти се са бебом значи да седе, слажу коцке или праве заједно представе 🙂 ) Ако бих рекла да ће се играти после доласка бебе осећала би се разочарано. Рекла сам јој да бебе плачу јер не знају другачије да комуницирају, плачу јер су гладне, усамљене, имају мокре пелене. Јер мала деца повезују плач са болом, тугом. Прљају пелене и да захтевају пуно пажње. Да ћу морати да посветим доста времена беби. Да ће беба највероватније сисати.

Трудила сам се у току трудноће и после порођаја да проводим време посебно са ћерком. Тако да сам ишла на све догађаје у вртићу (изазов у моменту кад беба има 3 недеље), на рођендане и све што сам знала да је за њу битно. Видела сам да је била срећна да је и даље за мене битна. Поред свега, развила је посебну везу са татом који је дао све од себе. Веза која је одувек била јака, сада је добила још јачи облик. Тако да нисам ни много бринула како ће се снаћи кад одем у породилиште.

Неки су ми саветовали да треба дете да се повуче из вртића да не би доносило прехладе и болести кући. Одлучили смо да је ипак не повлачимо из вртића јер воли да иде у вртић и тражи друштво другара. Нисам желела да уводим још једну велику промену тј. прекид у вртићу. А мени је значило много што сам ипак могла пола дана да се посветим 100% беби. Наравно, нисмо избегли болест, тако је бебаћ са 6 недеља добио од секе богиње. Ипак и други пут исто бих одлучила да је не повлачим из вртића. Иначе, Касија је била најсрећнија кад смо дошли по њу у вртић сви троје док је бебаћ имао тек 11 дана. Сваки мој одлазак по њу са бебом је одушевљава 🙂

Пошто другари и васпитачице играју сада велику улогу у њеном животу, посебно ми је било драго да доста слободно прича о беби у вртићу и о мојој трудноћи. Можда са превише детаља је причала о томе да је доктор вадио бебу из стомака и да мама има рану, али значи да се добро осећала са темом и да се осећа сигурно у вртићу.

Чула сам у трудноћи да неки имају обичај да по доласку бебе из породилишта дају старијем детету поклон од бебе. Ја нисам то желела јер асоцирало ме као да хоћемо да поклоном умањимо нешто негативно или да купимо дететова позитивна осећања према беби. Једино у моменту кад су ме испратили у породилиште и већ сам морала да останем, дала сам јој луткицу о којој већ дуже време прича да је жели, чисто да се пазе једна на другу док сам у породилишту.

Још једна ствар, ћерка је целу трудноћу желела да добије секу. Секу са којом ће радити тако пуно ствари, играти се, брати цвеће… а са батом? Шта са батом, бату ће да чува. И тако и јесте, бату чува и мази, љуби пре поласка у вртић и по повратку пита где је Козма и шта ради.

Прошла су 4,5 месеца и нисмо имали већих проблема везаних за долазак бате у нашу кућу, за сада није било сцена љубоморе или негативних емоција везаних за промену. Једино пред крај трудноће и док сам била у породилишту, била је веома осетљива и лако је заплакала, сигурно због вишка емоција са којима у почетку није знала да се снађе. Ипак и то је прошло.

Мислим да нам је у целој ситуацији помогао њен узраст 3-3,5 године и њена зрелост. Од самог почетка читала сам јој увече књигу док сам дојила бебу и исто тако нисмо јој бранили да долази код нас у кревет да спава. Мање више функционишемо слично (не исто!) као и пре. Зна се план и свима одговара, прво купамо бебу, па купа се она, после док беба сиса чита се књига и тако обоје заспе око 21-21:30.

И још једно, поред савета да треба дете ангажовати у све шта је везано за бебу, нисмо инсистирали на томе да помаже. Ако жели помаже, ако више воли да се игра не притискамо. Најчешће се сама понуди или ја онако успут замолим да ми нешто дода и тада уради то најрадије и опуптено, спонтано.

Видим да се сваког дана полако гради њихова веза, сестра и њен брат. Видећемо како ће то изгледати убудуће…

Мислим да нема једног универзалног начина за припремање детета на долазак бебе. Доста зависи од детета и потребан је индивидуални приступ детету.

Како сте припремали вашу децу за долазак новог члана породице? Прочитајте како за долазак бебе припрема се Дуле и његова мама са блога чарапице.

*Књиге на српском које сам успела да нађем:

Јоца је добио секу (Мала Лагуна)

Жућа је добио сестру (Креативни Центар)

Како се рађају деца (Креативни Центар)

Каћа и нова беба (Вулкан Издаваштво)

Милица постаје старија сестра (Evro Book)

Ако знате за још неке књиге слободно напиштите наслове у коментарима 🙂