Ово је један од тих текстова које сам написала давно (15.05.2015) али чувала сам за себе. Пошто ћу се за који месец опет суочити са темом дојења у пракси, преслишавам сама себе како је то било и како ће бити.
Интересантно да толико интимна ствар постане у последње време сасвим контроверзна тема. Мајке, чак и не само мајке, поделили су се на кланове. Кланове са строгим ставовима. Клан који подржава дојење са ставовима: мајка мора да доји, мајка која не доји није права мајка/је лоша мајка, мајка која не доји је лења итд. Други који не подржава дојење, преферира млечну формулу у флашици, са ставовима: дојење је одвратно, напорно, дојење у јавности је недопустиво итд. Наравно има још других комбинација. Коме клану ја припадам? Ниједном.
За
У трудноћи сам мислила да је дојење супернатурална ствар па нема ту много филозофије. Мада, што ближе порођају, испоставило се да не доје све жене и не иде код свих то тако глатко. Уствари, код мало које иде глатко. У школи за труднице та тема ми је била најинтересантнија, па сам загледана у плишану дојку урезивала у мозак како дете треба правилно да се стави да сиса.
Наравно да сви знају да је мајчино млеко најбоља комбинација за дете. Прилагођава се бебиним потребама, увек је довољно топло, када се стабилизује лактација увек га има. Ништа му не фали докле год дете хоће да сиса, и после 6 месеци или ти годину дана не мења се у безвредну воду као што многи мисле. Мајчино млеко иде уз бебу. Тачка.
Поред тог знања моје дете је сисало свега 2 месеца, пило моје млеко свега 3 месеца, а млечну формулу окусило већ у болници, а после 7 дана паузе код куће добила је првих 20 милилитара у флашици од мене.
Зашто? Има више фактора:
– у школици сам чула за уоброчавање, храњење детета на 3 сата. Нисам имала у плану да тако храним дете у старту а камоли мало касније.
– у болници дете није било са мном у соби. Доносили су је тачно на сваких 3 сата. Често су је доносили тотално успавану са цурећим млеком из уста. Тачније, са цурећом млечном формулом. Разбуђивање, штипкање бебе, која се лепо најела млеком из флашице. Глупост коју још тад нисам разумела. Мој порођај завршио се царским резом, бебу сам на први подој добила после неких 30 сати од порођаја. Први пут видела сам бебу неких 8 сати после порођаја. И на први подој стигла ми је добро набокана успавана беба. Заинтересованост за сисање? Нула. Млеко? Минималац. Како да крене то млеко кад ми организам није добијао стимулацију у виду мириса, додоира и присуства детета? Нормално млеко је кренуло трећег дана кад смо већ имале прилике да се упознамо, ипак смо се виђале 6 пута дневно по бар пола сата. Вау. Муке са дојењем јер дете стално спава. Вероватно бебаћ после повратка у креветац огладни и добија флашицу, уместо да баш у том моменту буде са мамом, али таква је процедура… А шта се дешава код маме? Боле груди јер су препуне млека, млека које само цури, груди као камен. И хајде да измлазујеш, хајде да просипаш млеко у лавабо јер нема ти бебе да то драгоцено млеко пије. И опет стиже беба, груди полу празне, беба успавана. И тако у круг.
– излазиш из болнице и добијаш на папиру од бабица информацију да је дете прилично много пило млечне формуле те и те марке.
– идеш кући и трудиш се, дајеш да сиса, али негде у глави се држиш болничког и школског принципа на 3 сата. Каква глупост, наивност. А између та 2,5-3 сата дете заплаче. Неко каже хоће на руке, неко ој можда боли стомачић, можда има мокру пелену… а не да можда је беба гладна…
– после пар дана онако контролно у шали измериш на кућној, кухињској, старинској вагици и испаде да дете је изгубило на тежини. Следећи дан одеш до дома здравља да дете измере они. Изгубила је беба око 250 грама. Шта каже докторка? Да ли је рекла стављај чешће да сиса, сачекај да се стабилизује лактација, да пита како стављам бебу да сиса, да покажем? Е да и имам те рагаде, па шта?
Нееее, докторка рече: дај ти после подоја флашицу. Ја сам моме давала па шта, супер је. И шта радиш уплашена са тих -250 грама. Купујеш млечну формулу и дајеш. Мислиш е само пар дана, док се све не среди. Дете је једва 3-4 дана пило после подоја мф. После 2 дана нисам давала, а мала није ни тражила, да би 3. дана одбила да сиса. Шок. Како неће да сиса? а да ли ће флашицу? Хоће. Можда случајност. Измлазим ја млеко да сачувам јер груди већ почињу да боле и сачекаћу следећи оброк. Опет иста прича. Дам моје млеко на флашицу, све је у реду. Значи није до млека, већ до начина сервирања. И тако је то кренуло. Мењање положаја, мало измлазивање пред подој да дојка буде мекша, силиконске брадавице да мене мање боли због рана, ама све. Флашица је закон.
Зачудо нисам се осећала много лоше са чињеницом да је моје дете одабрало флашицу. До 3. месеца пила је углавном моје млеко. Ипак чим се повећавала количина млека које захтева моје дете то сам уводила млечну формулу јер ипак нисам могла да постигнем да измлазујем за сваки оброк одгвоарајућу количину млека. Пила је сваки други оброк моје млеко које сам најбоље измлазивала ручно. Не са ручном пумпицом, не са електричном пумпицом већ са две моје руке. Ипак, измлазивање није сисање па сам временом губила битку са милилитрима млека. Е, а кад вам храњење бебе прође на милилитре онда је готово. Прешле сте на другу страну.
Цело то време измлазивања стављала сам бебу да сиса, да се мазимо, да будемо близу, да има понуђено и да се ипак врати на прави пут. Покушаји дојења завршавали се вриском.
У неком моменту престала сам да се оптерећујем темом дојења и прихватила сам мерице млека, флашице и ту процедуру. На крају крајева навикла сам на ту промену, чак пронашла сам у томе позитивне стране, па није ми ни било криво. Имала сам две флашице, кутију млека, мерицу и то је то. Пила је млечну формулу негде до 15,5 месеца. Пред крај пила је само једну флашицу пред спавање. Без проблема је избацила и то ноћно млеко. За пар дана флашица је нестала и као да је никад није ни било.
Кад сумирам све, битније ми је да кад смо већ скроз прешле на млечну формулу као да смо предахнуле. Није било више мојих суза и ипак благог стреса. Ћерка је добила мог млека колико га је и било, колико смо успеле. Имам здраву ћерку са јаким имунитетом, а лекара виђамо толико ретко да сваки пут као да нам је први пут. И сада после скоро три године није ни битно које млеко је пила и на какав начин.
